Jedan siromah življaše u jednoj pećini i nemaše ništa do jednu šćer,
koja bijaše mnogo mudra i iđaše svuda u prošnju, pa i oca svoga učaše
kako će prositi i pametno govoriti. Dođe jednom siromah k caru da mu
štogođ udijeli; car ga upita okle je i ko ga je naučio mudro govoriti.
Ovaj mu odgovori okle je i kako ga je šćer naučila. ,.A šćer tvoja od
koga se naučila?" upita car, a siromah odgovori: "Bog je nju umudrio i
naša jadna siromaština." Tada mu car dade trideset jaja i reče mu:
"Ponesi ovo tvojoj šćeri i reci joj neka mi iz tijeh jaja izleže pilad,
pak ću je dobro darovati, ako li pak ne izleže, hoću te staviti na
muke." Siromah otide plačući u pećinu i kaže sve šćeri. Ona pozna da su
jaja varena, i reče ocu da pođe počinuti a da će se ona za sve brinuti.
Otac je posluša i otide spavati, a ona dohvati pinjatu i nastavi na
vatru punu vode i boba, ia kad svari bob, zovne ujutro oca i reče mu da
uzme ralo i volove pak da ide orati pokraj puta kuda će pasati car, i
reče mu: "Kad vidiš cara, uzmi bob pak sij, i viči: ""haj volovi, pomozi
Bože da rodi vareni bob."" Kad te car zapita kako može roditi vareni
bob, a ti reci: kao i iz varenijeh jaja izleći se pilad." Siromah
posluša šćer pa otide te stane orati; kad ugleda cara đe ide, on stane
vikati: "Haj volovi, pomozi Bože da rodi vareni bob." Čuvši car ove
riječi, stane na putu i reče siromahu: "Siromaše, kako može roditi
vareni bob?" A on mu odgovori: "Čestati pare, kao i iz varenijeh jaja
izleći se pilad." Stavi se car odmah da ga je šćer naučila, pa zapovjedi
slugama te ga uhvate i dovedu predanj, pa mu onda pruži povjesmo lana
govoreći: "Uzmi to, i od toga imaš učiniti guminu i jedra sva što je od
potrebe za jedan brod; ako li ne, izgubićeš glavu." Ovi siromah s
velikijem strahom uzme povjesmo i plačući otide doma i kaže sve svojoj
šćeri. Šćer ga pošlje da spava obećavajući da će ona sve to učiniti.
Sjutradan uzme mali komad drveta, pak probudi oca i reče mu: "Na ti ovo
drvo i ponesi ga caru neka mi od njega napravi kuđelju i vreteno i
stative i ostalo što trebuje, pak ću ja njemu napraviti sve što
naređuje." Siromah posluša šćer i iskaže caru sve kao što ga je ona
naučila. Car čuvši ovo začudi se i stane misliti šta će činiti, pa onda
dohvati jednu malu čašicu i reče mu: "Uzmi ovu čašicu i ponesi tvojoj
šćeri neka mi njom preseka more da ostane polje." Siromah posluša i
plačući ponese šćeri onu čašicu i kaže joj sve što je car rekao. Đevojka
mu reče da ostavi do sjutra i da će ona sve učiniti A sjutradan zovne
oca i da mu litru stupe i reče "Ponesi ovo caru i reci mu neka ovijem
zatisne sve izvore i sva jezera, pak ću ja presekati more." Siromah
otide i ovako caru reče. Car videći da je đevojka mnogo mudrija od
njega, zapovjedi mu da je dovede pred njega; a kad je dovede i oboje se
poklone pred njim, onda je car zapita: "Pogodi, đevojko, šta se može
najdalje čuti?" Đevojka odgovori "Čestiti care, najdalje se može čuti
grom i laž." Tada se car dohvati za bradu i obrnuvši se svojoj gospodin
zapita ih: "Pogodite koliko valja moja brada?" Kad jedni stanu govoriti
ovoliko drugi onoliko, onda đevojka odgovori svijema da nijesu
pogodili, pak reče: "Careva brada valja koliko tri kiše ljetne." Car se
začudi pa reče: "Đevojka je najbolje pogodila." Pa je onda zapita hoće
li biti njegova žena, i da drukčije ne može biti nego tako. Đevojka se
pokloni i reče: "Čestiti care! kako ti hoćeš neka bude, samo molim da
mi napišeš na karti svojom rukom, ako bi se kad gođ na me rasrdio i
mene od sebe oćerao, da sam gospođa uzeti iz tvoga dvora ono što mi je
najmilije." Car joj ovo odobri i potpiše. Pošto pasa nekoliko vremena,
car se na nju ražljuti i reče joj: "Neću te više za ženu, nego hajde iz
moga dvora kud znaš." Carica mu odgovori: "Svijetli care, poslušaću,
samo me pusti da prenoćim a sjutra ću poći." Car joj dopusti da
prenoći, onda carica kad su bili pri večeri pomiješa mu u vino rakiju i
neka mirisna bilja, i nudeći ga da pije govoraše mu: "Pij care veselo,
jer ćemo se sjutra rastati, i vjeruj mi da ću biti veselija nego kad
sam se s tobom sastala." Car se opjani i zaspi, a carica spravi karocu i
ponese cara u kamenu pećinu. Kad se car u pećini probudi i vidi đe je,
poviče: "Ko me ovđe donese?" A carica mu odgovori: "Ja sam te
donijela." Car je upita: "Za što si ti to od mene učinila? da li ti
nijesam rekao da više nijesi moja žena?" Onda mu ona izvadivši onu
kartu reče: "Istina je, čestiti care, da si mi to kazao, ali pogledaj
što si na ovoj karti potpisao: što mi bude najmilije u tvojemu domu da
ponesem sobom kad od tebe pođem." Car videći to, poljubi je i povrate
se opet u carski dvor.
No hay comentarios:
Publicar un comentario